Синдикат ЈП ЕТВ

  • Full Screen
  • Wide Screen
  • Narrow Screen
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Правилник о раду

Индекс чланка
Правилник о раду
ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
ИЗМЕНА УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА
РАДНО ВРЕМЕ
ОДМОРИ И ОДСУСТВОВАЊА СА РАДА
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА И ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
ЗАРАДЕ, НАКНАДЕ ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА
ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ
НАКНАДА ШТЕТЕ
УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА
ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ШТРАЈК
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРАВИЛНИКА
Све стране


На основу овлашћења УО ЈП ’’ЕМИСИОНА ТЕХНИКА И ВЕЗЕ’’ и Закона о раду, Директор ЈП ’’ЕМИСИОНА ТЕХНИКА И ВЕЗЕ’’, дана 28.09.2010. године доноси и прописује:


ПРАВИЛНИК О РАДУ

I  ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 1.
Овим Правилником о раду (у даљем тексту: Правилник) у складу са Законом о раду (у даљем тексту: Закон), уз уважавање специфичности услова и организације рада и интереса запослених у Јавном предузећу за управљање емисионом инфраструктуром ’’ЕМИСИОНА ТЕХНИКА И ВЕЗЕ’’, Београд,  (у даљем тексту: Послодавац) уређују се права, обавезе и одговорности запослених и послодавца из области рада и радних односа, као и међусобни односи учесника овог Правилника.

Члан2.
Одредбе овог Правилника примењују се на све запослене код послодавца.
Изузетно код става 1. овог члана одредбе овог Правилника којима се уређују цена рада и елементи за утврђивање цене рада се не примењују на директора.
Права и обавезе директора уређују се посебним уговором који закључују директор и Управни одбор послодавца.

Члан 3.
Овај Правилник, Уговор о раду и друга општа акта послодавца из области рада и радних односа не могу да садрже одредбе којима се запосленима дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени Законом и осталим прописима.
На права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада која нису урађена овим Правилником, директно се примењују одговарајуће одредбе Закона.


II  ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Начин заснивања радног односа

Члан 4.
Поред услова предвиђених Законом, лице које заснива радни однос мора да испуњава и посебне услове за рад  предвиђене Правилником о организацији и систематизацији послова и радних задатака.
Радни однос са лицем млађим од 18 година живота може да се заснује само уз писану сагласност родитеља или стараоца, под условима предвиђеним Законом, односно Правилником .
Инвалидна лица заснивају радни однос у складу са Законом.
Правилник о организацији и систематизацији послова и радних задатака, са табеларним прегледом послова, доноси послодавац.

Члан 5.
Изабрано лице заснива радни однос закључивањем Уговора о раду са послодавцем, након чега је послодавац дужан да истог пријави организацијама обавезног социјалног осигурања, у складу са Законом.
Уговором о раду прецизира се дан почетка рада, од када запослени остварује права, обавезе и одговорности из радног односа.
Лицима која не поседују захтевану стручну спрему за посао који обављају а стручно су оспособљени за обављање послова на које су распоређени у складу са овим Правилником, умањује се коефицијент до 0,40 и могу бити распоређени на те послове уколико имају минимум 10 година радног искуства.

Уговор о раду

Члан 6.
Радни однос заснива се Уговором о раду.
Уговор о раду закључују запослени и директор, или лице које директор овласти, пре ступања запосленог на рад, у писаном облику.
Уговором о раду се истовремено уређују права, обавезе и одговорности из радног односа.
Уговор о раду може да се закључи на одређено или неодређено време.
У Уговору о раду мора да буде назначено да ли се радни однос заснива на одређено или неодређено време.
Ако послодавац не закључи Уговор о раду у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад.

Члан 7.
Уговор о раду, поред садржине прописане Законом, садржи још и:
-услове и околности под којима запосленом може бити понуђено закључивање Уговора  
о раду под измењеним околностима;
- право на посебне стимулације у случају натпросечних резултата рада;
- услове и околности под којима запосленом може бити умањена зарада услучају
исподпросечних резултат рада или изречене дисциплинске мере.

Радни однос на одређено време

Члан 8.
Радни однос на одређено време може да се заснује:
- кад је привремено повећан обим посла;
- кад треба заменити запосленог који је привремено одсутан (боловање, рад у иностранству, обављање јавне функције, одслужење војног рока, издржавање казне затвора до шест месеци);
- у својству приправника, ради оспособљавања за самостални рад;
- због хитности извршавања одређених послова;
- због отклањања последица проузрокованих вишом силом.
Радни однос на одређено време заснива се Уговором о раду и исти (са или без прекида) не може да траје дуже од 12 месеци.
Отказом Уговора о раду запосленом који је засновао радни однос на одређено време, радни однос престаје даном извршења посла, истеком одређеног рока или даном повратка одсутног запосленог, односно престанком околности које су га проузроковале.
Запослени који је засновао радни однос на одређено време, заснива радни однос на неодређено време ако послодавац не откаже Уговор о раду, а запослени настави да ради 5 радних дана по истеку рока за који је засновао радни однос. У том случају, послодавац је дужан да са запосленим закључи Уговор о раду на неодређено време. Овим Правилником може да буде предвиђено да запослени обавља исте послове за које је засновао радни однос на одређено време или друге послове.
Запослени који је засновао радни однос на одређено време има сва права, обавезе и одговорности као и запослени који је засновао радни однос на неодређено време.

Члан 9.
Запослени у радном односу на одређено време имају предност у запошљавању на том радном месту у случају потребе пријема у радни однос на неодређено време за то радно место, под условима утврђеним Законом, овим Правилником, Уговором о раду и Правилником о организацији и систематизацији послова и радних задатака.

Пробни рад

Члан 10.
Уговором о раду, као услов за заснивање радног односа, може да се предвиди пробни рад.
Пробни рад може да траје најдуже 3 месеца за рад на радним местима за која се тражи висока и виша стручна спрема, а за остала радна места пробни рад може да траје најдуже 2 месеца.

Члан 11.
Стручне и друге радне способности запосленог на пробном раду прати и оцењује Комисија коју образује директор, састављена од 3 члана који имају најмање исти степен стручне спреме као и запослени који се налази на пробном раду.
Комисија је дужна да мишљење о резултатима пробног рада у виду извештаја достави директору и запосленом који се налазио на пробном раду. На основу Извештаја послодавац, односно овлашћено лице код послодавца закључују или отказују Уговор о раду.
За време трајања пробног рада запослени и послодавац могу да откажу Уговор о раду. Уколико Уговор отказује послодавац, дужан је да наведе разлоге због којих даје отказ пре истека времена трајања пробног рада, односно своју оцену и мишљење о способности запосленог. У овом случају отказни рок износи 7 дана.

Члан 12.
Одредбе о пробном раду не примењују се код заснивања радног односа са приправницима.

Приправници

Члан 13.
За одређене послове утврђене Правилником о организацији и систематизацији послова и радних задатака, може се засновати радни однос са приправником.
За приправника се мозе примити лице са завршеном високом, вишом или средњом стручном спремом које први пут заснива радни однос, за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме.

Члан 14.
Заснивање радног односа у својству приправника врши се потписивањем Уговора о раду између приправника и директора којим се, између осталог, утврђује дужина трајања приправничког стажа, да ли се заснива радни однос на одређено или неодређено време, начин обучавања, постојање обавезе полагања приправничког испита и начин полагања, као и статус запосленог после положеног, односно неположеног стручног испита.
Приправнички стаж траје:
- за послове за које се трази висока стручна спрема најдуже 6 месеци;
- за послове за које се тражи виша стручна спрема најдуже 4 месеци;
- за послове за које се тражи средња стручна спрема најдуже 3 месеца.

Члан 15.
Уговором о раду може да се уговори да приправник не полаже стручни испит, ако је у току оспособљавања за самостални рад, по оцени директора или другог овлашћеног лица, стекао потребна знања и способности.
Након истека приправничког стажа, под условом да је у Уговору о раду предвиђена обавеза полагања приправничког испита, приправник полаже испит пред Комисијом од 3 члана, коју сачињавају лица која имају најмање исти степен стручне спреме, одређене врсте занимања, као и приправник.
Најмање 30 дана пре истека приправничког стажа, приправник је дужан да поднесе пријаву за полагање стручног испита. Пријава за полагање стручног испита подноси се комисији која утврђује датум полагања стручног испита.
Именовање Комисије из става 2. овог члана је у надлежности директора.

Члан 16.
На стручном испиту приправник треба да покаже колико је овладао теоретским и практичним знањем потребним за вршење послова за које се оспособљавао.
На основу резултата показаних на испиту, Комисија доноси оцену "задовољио" или "није задовољио".
Приправнику који положи приправнички испит, издаје се Уверење о положеном испиту које потписује председник Комисије у року од 5 дана, од дана када је приправник полагао испит.
Уверење из претходног става садржи: назив послова за које се приправник оспособљавао за самосталан рад, датум када је приправник полагао испит, оцену, име чланова Комисије за полагање испита, степен и врста њихове стручне спреме, као и потпис послодавца.
Приправнику који је засновао радни однос на неодређено време, а није положио стручни испит, престаје радни однос по истеку приправничког стажа.

Члан 17.
Приправник који је засновао радни однос на одређено време, може да након истека приправничког стажа, остане у радном односу, односно да закључи Уговор о раду на неодређено време, под условом да је у току приправничког стажа постизао добре резултате и да је реч о неопходном стручном кадру, о чему одлуку доноси директор, на предлог непосредног руководиоца.

Члан 18.
За време трајања приправничког стажа приправник има права, обавезе и одговорности као и други запослени код послодавца.
Приправник је дужан да се, у току рада код послодавца, у свему придржава одредаба позитивних прописа, овог Правилника, Уговора о раду и других општих аката послодавца.


III  ИЗМЕНА УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА (ПРЕМЕШТАЈ ЗАПОСЛЕНИХ НА ДРУГЕ ПОСЛОВЕ)

Члан 19.
Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада у складу са одредбама Закона.


IV  РАДНО ВРЕМЕ

Пуно радно време

Члан 20.
Радно време износи, по правилу, 40 часова недељно, у складу са Законом.
Запосленом млађем од 18 година живота пуно радно време износи 35 часова недељно.
Радни дан траје 8 часова, а радна недеља траје 5 радних дана.

Члан 21.
Ако се код послодавца рад на појединим пословима обавља у сменама, ноћу, или ако то природа посла или организација рада захтева, послодавац може радну недељу организовати и на други начин, у складу са одлуком коју доноси директор.
Послодавац је дужан да обавести запосленог о распореду и промени радног времена, најмање седам дана пре почетка рада.

Непуно радно време

Члан 22.
Правилником о организацији и систематизацији послова и радних задатака могу се утврдити поједини послови на којима се рад организује у трајању краћем од пуног радног времена (непуно радно време), уколико због организације рада, карактера и обима послова, не постоји потреба да се ради пуно радно време.
Запослени који је засновао радни однос са непуним радним временом, може за преостали део радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и на тај начин оствари пуно радно време.

Скраћено радно време

Члан 23.
Запосленом који ради на нарочито тешким, напомим и за здравље штетним пословима, на којима и поред примене одговарајућих мера заштите на раду, средстава и опреме личне заштите, постоји повећано штетно дејство на здравље запослених, скраћује се пуно радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог, а највише 10 часова недељно.
Увођењу скраћеног радног времена за одређене послове, предходи обавезна стручна анализа сачињена од стране овласћене организације, у складу са Законом.
Послови из става 1. овог члана утврдују се Правилником о заштити на раду код послодавца.
Скраћено радно време у погледу остваривања права запослених сматра се пуним радним временом.

Рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад)

Члан 24.
Запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају висе силе, изненадног повећања обима посла и у другим стучајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао чије се трајање није могло предвидети, а чије би прекидање нанело знатну материјалну штету, на захтев и по налогу послодавца.
Рад дужи од пуног радног времена не може да траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно, по запосленом.
Труднице и запослени млађи од 18 година, не могу радити дуже од пуног радног времена као и запослени коме би, по налазу надлежног органа за оцену здравствене способности, такав рад могао да погорша здравствено стање.
Запослени родитељ са дететом до 3 године живота, самохрани родитељ са дететом предшколског узраста или са дететом које је тежак инвалид и запослени који има дете са психофизичким сметњама у развоју могу радити дуже од пуног радног времена само на основу њихове писмене сагласности.

Члан 25.
Послодавац доноси Одлуку о прековременом раду у складу са својим овташћењима, ако Законом није другачије одређено.
За прековремени рад послодавац доноси Решење и уручује га запосленом, најкасније 24 часа пре увођења прековременог рада.
Запослени може да ради прековремено непрекидно најдуже до 30 радних дана.

Прерасподела радног времена

Члан 26.
Када то организација посла, природа делатности, боље и рационатније коришћење средстава рада, извршење одређених постова у утврђеним роковима и други разлози захтевају, пуно радно време може да се прерасподели тако да у одређеном временском периоду радно време траје дуже од 8 часова дневно, а у одређеном временском периоду краће, с тим да у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена.
У случају прерасподеле радног времена, радно време у току недеље не може да буде дуже од 60 часова.
Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена.

Забрањена је прерасподела радног времена запосленима млађим од 18 година
живота.
Запосленима који раде скраћено радно време у смислу Закона и овог Правилника, запосленој жени за време трудноће и родитељу са дететом млађим од 3 године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености може се извршити прерасподела радног времена само уз писану сагласност запосленог.

Члан 27.
Одлуку о прерасподели радног времена доноси директор или од њега овлашћени запослени, у складу са Законом.
О прерасподели радног времена послодавац је дужан да информише запослене и да достави решење сваком запосленом појединачно, како би запослени могли да остваре своја права по овом основу.
Послодавац је дужан да о извршеној прерасподели радног времена води посебну евиденцију.
Прерасподела радног времена се не сматра прековременим радом.

Ноћни рад

Члан 28.
Рад који се обавља у времену од 22.00х до 06.00х наредног дана, сматра се радом ноћу.
Ако је рад организован у сменама, мора да се обезбеди измена смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу.
Запослени може да ради ноћу дуже од једне радне недеље само уз његову писану сагласност, али не дуже од 15 радних дана у току месеца.


V  ОДМОРИ И ОДСУСТВОВАЊА СА РАДА

Одмор у току рада

Члан 29.
Запослени који ради пуно радно време има право на одмор у току рада у трајању од 30 минута, који не може да се користи на почетку и крају радног времена, право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од 12 часова непрекидно и право на недељни одмор у трајању од 24 часа непрекидно.
Запослени који ради дуже од 4 часа, а краће од 6 часова дневно (непуно радно време) има право на одмор у току дневног рада у трајању од 15 минута.
Запослени који ради дуже од пуног радног времена, а најмање 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од најмање 45 минута.

Одмор у току рада из става 1. и 2. овог члана, урачунава се у пуно радно
време.
Одлуку о расподреду коришћења одмора у току дневног рада доноси директор.

Годишњи одмор

Члан 30.
Запослени има право да у току године користи годишњи одмор у трајању од најмање 20 радних дана.
Запосленом се не може ускратити право на коришћење годишњег одмора, нити се он може одрећи права на коришћење годишњег одмора.
Дужину и време коришћења годишњег одмора утврђује директор решењем, применом свих мерила и критеријума, које се уручује запосленом најкасније 15 дана пре дана почетка коришћења годишњег одмора.

Члан 31.
Годишњи одмор из предходног члана овог Правилника утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према следећим мерилима и критеријумима:
1.    по основу стаза осигурања за 2 (два) дана за свакх 10 (десет) година осигурања;
2.    по онову доприноса у раду, стручне спреме и сложености послова
-    рад на пословима руковођења (директор, заменик директора, помоћник директора, руководилац организационе целине) - 5 радних дана;
-    рад на пословима са ВСС и ВШС- 4 радна дана;
-    рад на пословима ВКВ - 3 радна дана;
-    рад на осталим пословима - 2 радна дана;
По свим основама наведеним у ставу 1. овог члана, годишњи одмор се може обрачунати најдуже у трајању од 35 радних дана.
Запослени са преко 30 година радног стажа или са преко 60 година живота има право на годишњи одмор у трајању од 30 радних дана, запослена жена са навршених 30 година стажа или навршених 55 година живота, као и запослени млађи од 18 година живота имају право на годишњи одмор у трајању од 35 радних дана.

Члан 32.
Запослени који први пут заснива радни однос, или има прекид радног односа дужи од 30 радних дана стиче право на коришћење годишњег одмора после 6 месеци непрекидног рада.
Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад и одсуствовања са рада уз накнаду зараде.
Запослени који у календарској години нема 6 месеци непрекидног рада има право на сразмеран годишњи одмор у складу са Законом.

Члан 33.
Годишњи одмор може да се користи у два дела. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање три радне недеље у току календарске године, а други део најкасније до 30. јуна наредне године.
У зависности од потребе посла, постодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог.
Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља 15 дана пре датума одређеног за коришћење годишњег одмора.
Послодавац може изменити време за коришћење годишњег одмора, ако то захтевају потребе послова, уз претходно обавештење запосленог, али у року не краћем од 5 радних дана.

Члан 34.
Приликом утврђивања дужине годишњег одмора радна недеља се рачуна као 5 радних дана.
Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописом о здравственом осигурању, не рачунају се у дане годишњег одмора.
Ако запослени за време коришћења годишњег одмора привремено неспособан за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, има право да по истеку боловања настави коришћење годишнег одмора.

Члан 35.
За време коришћења годишњег одмора запослени има право на зараду и накнаду зараде у складу са законом.
Ако кривицом послодавца запослени не искористи годишњи одмор, или део годишњег одмора, има право на накнаду штете у висини накнаде зараде коју би остварио да је користио годишњи одмор.

Одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство)

Члан 36.
Послодавац је дужан да запосленом омогући плаћено одсуство, до 7 радних дана, у календарској години у случају:
1.    склапања брака - 7 радних дана;
2.    ступања у брак детета запосленог - 3 радна дана;
3.    порођаја супруге или усвајање детета - 7 радних дана;
4.    теже болести члана уже породице - 5 радних дана;
5.    смрти члана уже породице - 7 радних дана;
6.    добровољног давања крви - 2 радна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви
7.    селидбе сопственог домаћинства - 3 радна дана;
8.    полагања стручног или другог испита - 3 радна дана
Запослени има право на плаћено одсуство и у дане државних и верских празника, у складу са Законом.
Чланови уже породице сматрају се брачни друг, деца и лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.
Послодавац запосленом може одобрити плаћено одсуство у времену дужем од времена предвиђеног овим чланом у случајевима за које оцени да су оправдани, да су у интересу послодавца или у општем друштвеном интересу, али не дуже од 30 радних дана.
Време трајања плаћеног одсуства одређује се решењем директора, а на писани захтев запосленог.
Накнаде се исплаћују по остваривању права, а најкасније у наредном месецу.

Одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство)

Члан 37.
Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсиство) ради обављања приватних послова највише до 30 радних дана у току календарске године у случају:
1.    неговање болесног члана уже породице одреденог у смислу члана 40. став 3. овог Уговора;
2.    смрти сродника који нису наведени у члану 40. став 3. овог правилника;
3.    извршавање посла у месту и ван места становања који мора лично обавити;
4.    посете брачном другу или члану уже породице на раду у иностранству
Послодавац на захтев запосленог може да одобри неплаћено одсуство и у дужем трајању ако то не ремети процес рада.
За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, осим ако за поједина права и обавезе Законом, општим актом или овим Правилником није друкчије одређено.

Мировање радног односа

Члан 38.
Запосленом мирује радни однос под условима и у случајевима утврђеним Законом.
По престанку мировања, запослени је дужан да се врати на рад код послодавца наредог дана када му је истекао рок за који му мирује радни однос на послове који одговарају степену и врсти његове стручне спреме.
Уколико се запослени не врати на рад у том року, престаје му радни однос.



VI  СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 39.
Послодавац може у складу са променом Закона и других прописа, техничко-технолошким унапређењима или потребама процеса рада, обезбедити материјалне и друге услове за стручно оспособљавање и усавршавање запослених.
Запослени су дужни да се у току рада усавршавају и оспособљавају у складу са потребама процеса рада и обавезама послодавца.

Члан 40.
Послодавац може упутити запосленог на разне видове образовања уз рад у зависности од процеса и потреба процеса рада својом одлуком, и то:
-    стручно оспособљавање кроз полагање и припрему за полагање стручних испита;
-    стручно усавршавање путем учешћа на курсевима, семинарима и симпозијумима;
-    упућивање запослених на стручно усавршавање путем специјалистичких студија, практичног рада или другог стицања практичних знања на факултетима, институтима и сличним установама;
- похађањем студија ради стицања ВИ или ВИИ степена стручне спреме оне врсте занимања, која је неопходна за обавтјање појединих послова код послодавца.


Члан 41.
Послодавац може усвојити посебан Програм стручног оспособљавања и усавршавања запослених и именовати Комисију за проверу стручних способности запослених.

Члан 42.
Међусобна права и обавеза запослених и послодавца поводом стручног оспособљавања уређују се посебним уговором.
Запослени је дужан да послодавцу накнади све трошкове уплаћене на име образовања на које је упућен, ако започето образовање не заврши у уговореном року.


VII   БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА И ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 43.
Запослени има право и дужност да буде упознат са опасностима на раду, са заштитним средствима и мерама за отклањање опасности, као и са правима и дужностима у вези са безбедношћу и заштитом здравља на раду.
Послодавац је дужан да обезбеди потребне услове за заштиту и безбедност здравља на раду у складу са Законом и прописаним мерама и нормативима, а запослени је дужан да се придржава мера ради заштите свог живота и здравља, као и живота и здравља осталих људи.

Члан 44.
Запослени је дужан да пре почетка рада прегледа своје радно место укључујући и средства за рад која користи, као и средства и опрему за личну заштиту на раду, и да у случају уочених недостатака извести послодавца или друго овлашћено лице.
При напуштању радног места запослени је дужан да радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене.

Члан 45.
Заштита запослених на раду ближе се уређује Правилником о безбедности и заштити здравља на раду.
Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика за свако радно место и да утврди начин и мере за смањење и отклањање ризика у облику којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.

Члан 46.
Запослени има право да одбије да ради ако му објективно прети непосредна опасност по живот и здравље, због тога што нису спроведене прописане мере затите и безбедности здравља на раду.
Запослени не може да ради прековремено, односно ноћу, ако би по налазу надлежног здравственог органа за оцену радне способности, у смислу прописа о здравственом осигурању, такав рад могао да погорша његово здравствено стање.
Запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа, не може да обавља послове који могу да изазову погоршање његовог здравственог стања или последице опасне по његову околину.
На пословима на којима постоји повећана опасност од повређивања, професионалних или других обољења, може да ради само запослени који поред посебних услова утврђених Правилником о систематизацији послова и радних задатака испуњавају и услове за рад у погледу здравственог стања и психофизичких способности у складу са законом.


Члан 47.
Послодавац је обавезан да осигура запослене код одговарајуће организације осигурања.
Посебно осигурање се врши од следећих ризичних случајева:
- за случај смрти запосленог услед несрећеног случаја;
- за случај наступања инвалидности услед несрећног случаја.
Осигурање се врши применом општих услова за осигурање лица од последица несрећеног случаја и у висини које утврдује послодавац.


VII   ЗАРАДЕ, НАКНАДЕ ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

Зарада

Члан 48.
Запослени има право на одговарајућу зараду која се утврђује у складу са Законом, овим Правилником и Уговором о раду.
Зараду у смислу става 1. овог члана чини: зарада за обављени рад и време проведено на раду, зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и друга примања по основу радног односа у складу са овим Правилником и Уговором о раду.
Зарада се запосленом исплаћује најкасније до 25-ог у текућем месецу за претходни месец а најмање једанпут месечно.
Зарада запосленом се исплаћује у готовом новцу.
Послодавац је дужан да запосленом, приликом сваке исплате, достави обрачун зараде или накнаде зараде.

Члан 49.
Зарада која се остварује за обављени рад и време проведено на раду утврђује се на основу:
-    основне зараде;
-    дела зараде за радни учинак;
-    увећане зараде.

Члан 50.
Основна зарада утврђује се на основу елемената за одређивање зараде, односно цене рада и утврђеног коефицијента за поједине послове, као и времена проведеног на раду, у складу са овим Правилником.

Члан 51.
Радни учинак се одређује на основу квалитета и обима обављеног посла и односа запосленог према радним обавезама.
Сматра се да је запослени остварио већи радни учинак ако:
-    оствари значајно већи обим радних задатака од планираних;
-    обави послове изнад стандардног квалитета;
-    обави послове пре рока;
-    оствари повољније резултате од стандардних и
-    у обављању послова оствари значајне уштеде у материјалним трошковима.
Послодавац може, на предлог непосредног руководиоца, признати већи радни учинак запосленом до 20% основне цене рада, месечно.
Сматра се да је запослени остварио мањи радни учинак ако:
-    током месеца оствари мањи обим послова од планираних;
-    поверене послове не обави квалитетно, односно ако их обави са квалитетом који је испод стандардног за ту врсту послова код послодавца;
-    део послова не обави у року и
-    премашује планиране стандарде и нормативе трошкова.
Послодавац може, на предлог непосредног руководиоца, утврдити мањи радни учинак запосленом до 20% основне цене рада, месечно.

Члан 52.
Увећана зарада запосленом припада за руковођење, за рад на дан празника који је нерадан дан, за рад ноћу и рад по сменама, за прековремени рад и минули рад.

Члан 53.
Цена рада за најједноставнији рад, за пуно радно време и стандардни учинак утврђује се полазећи од основне цене рада која се утврђује у износу од 9.980,00 динара.
Цена рада се може усклађивати Анексом овог Правилника на основу података, статистике и остварених резултата.

Члан 54.
Зарада за пуно радно време и стандардни учинак утврђује се множењем цене рада за најједноставнији рад и коефицијента сложености посла који запослени обавља на радном месту.
Висина коефицијента, за сваки појединачни посао у оквиру групе послова (појединачно радно место) утврђује се Уговором о раду.   

Члан 55.
Коефицијенти сложености по групама послова су дати у Каталогу занимања који је саставни део овог Правилника.

Увећана зарада

Члан 56.
Запослени има право на увећану зараду и то за:

1) за рад на дан празника који је нерадни дан - 110% од основице;
2) за рад ноћу и рад у сменама, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде - 26% од основице;
3) за прековремени рад - 26% од основице;
4) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу - 0,4% од основице.
Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

Члан 57.
Запослени има право на увећану зараду за послове руковођења групом, службом, одељењем или одсеком и то: за руковођење групом 5%, одељењем или службом 7% и одсеком 10%.
Запослени има право на увећану зараду за време проведено у радном односу (минули рад) за 0,4% за сваку пуну годину рада остварену у радном односу.

Накнада зараде

Члан 58.
Запослени има право на накнаду у висини просечне зараде за 3 месеца која претходе заради:
-    за време одсуствовања са рада због привремене неспособности за рад до 30 дана, ако је она проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу;
-    у случају давања крви, ткива и других делова тела;
-    за време одсуствовања са рада на дан државног празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивање на позив државног органа.
Послодавац има право на рефундацију исплаћене накнаде зараде из претходног става у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивање на позив државног органа, од органа на чији се позив запослени одазвао, ако законом није другачије одређено.

Члан 59.
Запослени има право на накнаду зараде у складу са чланом 115. Закона о раду.

Друга примања

Члан 60.
Послодавац је дужан да запосленима исплаћује и:
1. регрес за коришћење годишњег одмора у висини минималне зараде по запосленом у Р. Србији према последњем објављеном податку Републичког органа.
2.    отпремнину, при престанку радног односа запосленог ради остваривања права на
пензију или због престанка радног односа због губитка радне способности, у висини
троструке зараде у Републици за месец који претходи месецу у коме се
исплаћује отпремнина.
Отпремнина се исплаћује даном престанка радног односа, или чим се стекну материјални услови за исплату, с тим да овај период не може бити дужи од 30 дана од дана престанка радног односа.
3.    накнаду штете због повреда на раду или професионалног обољења, на начин и у висини утврђеној правилником код послодавца
4.    помоћ породици односно запосленом у случају смрти запосленог, односно брачног
друга, родитеља или старатеља запосленог и деце или усвојеника запосленог, у висини
трошкова погребних услуга према приложеном рачуну, али у износу не већем од
неопорезованог дела.

Члан 61.
Послодавац може да одобри средстава за куповину новогодишњих пакетића деци, до 10 година живота, запослених радника и поклона запосленим женама за 8. март према одлуци директора.

Накнада трошкова

Члан 62.
Запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, и то:
1.    Трошкове превоза у јавном саобраћају ради одласка на рад и повратка са рада, у висини 100% месечне превозне карте у јавном саобраћају. Ова накнада обезбеђује се запосленом у готовини или претплатном превозном картом, а начин исплате на име трошкова превоза утврђује се на основу изјаве запосленог;
2.    Трошкове дневница за службено путовање у земљи у висини неопорезивог износа.
3.    Трошкове дневница за стужбено путовање у иностранство, под условима и на начин утврђеним посебним прописима
4.    За исхрану у току рада у висини од 10% од просечне зараде у Републици


VIII  ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ

Члан 63.
Уговором о раду могу се утврдити послови које запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног ити физичког лица, без сагласности послодавца (у даљем тексту: забрана конкуренције).
Забрана конкуренције може се утврдити само ако постоје услови да запослени радом код послодавца стекне нова, посебно важна технолошка знања, широк круг пословних партнера или да дође до сазнања важних пословних информација и тајни.
У случају кршења забране конкуренције лице које је извршило кршење забране, дужно је да послодавцу изврши накнаду штете под условима утврђеним Уговором о раду.
Забрана конкуренције не важи ако послодавац запосленом откаже Уговор о раду, а за то није имао оправдан разлог у смислу одредаба Закона.


IX  НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 64.
Запослени је одговоран за штету коју на раду или у вези са радом, намерно или крајњом непажњом, проузрокује послодавцу, у складу са Законом и овим Правилником.
Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени одговоран је за део штете коју је проузроковао.
Ако се за запосленог из става 2. овог члана не може утврдити део штете коју је проузроковао, сматра се да су сви запослени подједнако одговорни и штету надокнађују у једнаким деловима.
Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за штету одговарају солидарно.
Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету проузроковао и како се надокнађује, утврђује послодавац, у складу са овим Правилником.


Члан 65.
Поступак за утврђивање одговорности запосленог за штету, покреће се Решењем послодавца.
Послодавац је дужан да донесе Решење о покретању поступка за утврђивање одговорности у року од 5 дана од дана пријема пријаве о проузрокованој штети послодавцу или личном сазнању да је штета проузрокована.
Пријава из става 2. овог члана нарочито садржи: име и презиме запосленог који је штету проузроковао, време, место и начин извршења штетне радње, доказе који указују да је запослени проузроковао штету и предлог послодавцу да покрене поступак за утврђивание одаоворности запосленоа за штету.
Ако се висина штете не може утврдити у тачном износу, односно на основу ценовника или књиговодствене евиденције или би утврђивање њеног износа проузроковало несразмерне трошкове, висину накнаде штете утврђује послодавац у паушалном износу или вештачењем преко стручног лица.

Члан 66.
Кад утврди све чињенице и околности од утицаја на одговорност запосленог, послодавац доноси Решење којом се запослени обавезује да надокнади штету или се ослобађа од одговорности.

Члан 67.
Ако послодавац нађе да је запослени дужан да надокнади штету, одређује начин како ће запослени штету да накнади и у ком року.
Послодавац може запосленог обавезати да штету надокнади у новцу, или ако је то немогуће, поправком или довођењем оштећене ствари у стање у коме је постојало пре наступања штете.
О том да ли пристаје или не пристаје да надокнади штету, запослени је дужан да да писану изјаву.
Ако запослени не пристане да надокнади штету или у року од три месеца од дана давања изјаве да пристаје да штету надокнади, не надокнади штету, о штети одлучује надлежни суд.

Члан 68.
Послодавац може у оправданим случајевима делимично ослободити запосленог од накнаде штете коју је проузроковао, осим ако је штету проузроковао намерно.
Предлог за ослобођење од накнаде штете може поднети запослени.
При доношењу одлуке о делимичном ослобађању од накнаде штете, послодавац ће ценити рад и понашање запосленог, као и да ли би запослени са надокнадом штете био доведен у тежак материјални положај.

Члан 69.
Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му надокнади штету, у складу са Законом и овим Правилником.
Уз захтев за накнаду штете запослени подноси доказе да је штета настала.
Ако се у року од 15 дана од дана претрпљене штете или штете на раду или у вези са радом послодавац и запослени не споразумеју о накнади штете, запослени има право да накнаду штете захтева пред надлежним судом.



X  УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА

Члан 70.
Запослени може да буде привремено удаљен са рада ако је против њега покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом или ако је учинио повреду радне обавезе која угрожава имовину послодавца у вредности већој од 1 просечно бруто зараде запосленог у претходном месецу.
Удаљење из предходног става овог члана може трајати најдуже 3 месеца и у том периоду послодавац је дужан да запосленог врати на рад или да му откаже Уговор о раду, ако за то постоје разлози утврђени Законом.
Удаљење се може изрећи и под условима прописаним Законом о раду.

Члан 71.
Послодавац је дужан да запосленог привремено удаљи са рада ако је против њега одређен притвор и то од првог дана притвора, док притвор траје. Решење о удаљењу запосленог доноси директор.


XI  ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Члан 72.
Радни однос престаје:
- истеком рока за који је заснован;
- споразумом између запосленог и послодавца;
- отказом Уговора о раду од стране послодавца или запосленог;
- на захтев родитеља или старатеља запосленог млађег од 18 година;
- смрћу запосленог;
- у другим случајевима утврђеним Законом.

Члан 73.
Запосленом може престати радни однос независно од његове воље и воље послодавца, под условима и на начин утврђених Законом.
Радни однос запосленом може да престане на основу писаног споразума послодавца и запосленог, у складу са Законом.
Пре потписивања споразума, послодавац је дужан да писаним путем обавести запосленог да ли има право на исплату било какве новчане накнаде или отпремнине као и да ли остварује новчану накнаду код Националне службе за запошијавање.
Послодавац може да запосленом откаже Уговор о раду под условима и на начин предвиђен Законом.

Члан 74.
Запослени има право да послодавцу откаже уговор о раду.
Запослени је дужан да писаним путем обавести послодавца да жели да му престане радни однос најмање 15 дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног односа.
У случају отказа из става 1. овог члана, због учињене повреде права запосленог од стране послодавца утврђених Законом и овим Правилником или Уговором о раду, запослени има сва права по основу рада, као у случају да му је незаконито престао радни однос.


Члан 75.
Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоје оправдани разлози који се односе на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца у складу са Законом, овим Правилником и Уговором о раду.

Члан 76.
Запослени је одговоран послодавцу ако својом кривицом учини следеће повреде радних обавеза односно радне дисциплине:
1.    неоправдани изостанак са посла 2 радна дана узастопно у току календарске године или 7 радних дана са прекидима у последња 3 месеца;
2.    непоштовање одлуке о радном времену (кашњење на рад, излазак са рада пре краја радног времена, злоупотреба одмора у току радног времена) 5 пута у току месеца;
3.    неблаговремено, несавесно и немарно извршавање радних обавеза;
4.    незаконито и неовлашћено располагање средствима рада предузећа;
5.    нецелисходно и неодговомо коришћење средстава рада;
6.    неостваривање предвидених резултата рада из неоправданих разлога у периоду од 3 месеца узастопно;
7.    повреда прописа о безбедности и здрављу на раду, заштити од пожара, експлозије, елементарних непогода и штетног деловања отровних и других опасних материја као и повреде прописа и непредузимање мера ради заштите запослених, средстава рада и животне средине;
8.    некоришћење личних заштитних средстава и опреме,
9.    одавање пословне, службене или друге тајне утврђене законом, општим актом послодавца или Уговором о раду;
10.    злоупотреба права на одсуство због привремене спрецености за рад (боловање );
11.    ометање једног или више запослених у процесу рада којим се изразито отежава извршавање радних обавеза;
12.    фалсификовање новчаних и других докумената;
13.    проузроковање имовинске штете намерно или из грубе непажње;
14.    крађа (отуђивање имовине и средстава за рад, утаја или послуга новцем или хартијама од вредности),
15.    злоупотреба службеног положаја у намери да се за себе или другог прибави имовинска корист;
16.    примање и давање мита у вези са радом;
17.    неизвршење правоснажних судских пресуда;
18.    повреда радне обавезе која представља кривично дело, привредни преступ или прекршај предвиђен законом;
19.    пропуштање радње чиме се омета или онемогућава процес рада или управљања у предузећу;
20.    непридржавање, односно неспроводење одлука донетих од стране органа предузећа;
21.    спречавање унутрашње контроле у извршавању задатака;
22.    пропуштање запосленог да најкасније у року 24 часа пријави штету која је наступила за послодавца;
23.    одбијање извршења послова или радних налога директора или других руководилаца
24.    долазак на рад у алкохолисаном стању, опијање у току рада или коришћење опојних средстава, изазивање нереда или учествовање у тучи у предузећу или на службеном путу;
25.    давање нетачних података (довођење у заблуду), ако је то било од битног утицаја на доношење одлуке у предузећу,
26.    недостављање исправа и података на захтев овлашћених органа и организација;
27.    прикривање или уништавање пословне документације у циљу прикривања чињеничног стања;
28.    закључивање неповољних уговора на штету предузећа;
29.    намерно подношење фиктивних обрачуна, рачуна и неистинитих извештаја;
30.    самовољно прекидање рада од стране запосленог;
31.    непоштовања одредбе о забрани конкуренције.
Поред повреда радних обавеза из става 1. овог члана, Уговором о раду могу се утврдити и друге повреде радне обавезе у зависности од описа и врсте посла који запослени обавља.
До сазнања чињеница које су основ за давање отказа послодавац може доћи непосредно (па и тестова на присуство алкохола и других опојних средстава) или на основу обавештења од другог запосленог (непосредног руководиоца или других запослених) и то у писаној форми (изјава, службена белешка, документ).
Послодавац формира посебну Комисију ради утврђивања чињеница из предходног става и прикупљања доказа.
Терет доказивања је на страни послодавца уз вредновање олакшавајућих и отежавајућих околности.
Отказ уговора о раду послодавац може дати запосленом у року од 3 месеца од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа односно у року од 6 месеци од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа.

Члан 77.
Пре отказа уговора о раду послодавац је дужан да запосленог упозори на постојање разлога за отказ, ако се ради о отказу који се односи на радне способности запосленог и понашање запосленог.
Упозорење се доставља у писаном облику:
-    запосленом - да се изјасни у року од 7 радних дана о наводима из упозорења;
-    синдикату, ако исти постоји код послодавца, чији је члан запослени - у року од 5 радних дана ради давања мишљења.
Упозорење садржи: основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на постојање разлога за отказ, и рок у коме запослени треба да се изјасни о наводима из упозорења.
Ако постоје олакшавајуће околности, послодавац може запосленом да достави упозорење у којем га обавештава да ће му дати отказ без новог упозорења ако поново учини исту повреду радне обавезе.

Члан 78.
Послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине да изрекне меру привременог удаљења са рада без накнаде зараде у трајању од једног до три радна дана и то у случају постојања олакшавајућих околности или ако повреда радне обавезе односно радне дисциплине није такве природе да запосленом треба да престане радни однос.

Члан 79.
Решење о отказу Уговора о раду обавезно садржи: основ за давање отказа, образложење и поуку о правном леку.
Решење се доставља лично (у просторијама послодавца) или на последњу пријављену адресу пребивалишта или боравишта запосленог .
Ако не може да се изврши лична достава, сачињава се службена белешка о немогућности личне доставе и Решење се објављује на огласној табли послодавца. По истеку 8 дана од дана објављивања Решење се сматра достављеним.
Запосленом радни однос престаје даном достављања Решења, ако Законом није одређен други рок.

Члан 80.
У случају да послодавац отказује Уговор о раду због неостваривања резултата рада и неспособности за рад, послодавац је у обавези да на поуздан и објективан начин утврди те чињенице.
Члан 84.
Запослени коме је радни однос престао због неостваривања резултата рада односно неспособности за рад има право на отказни рок од 5 дана.
Рок се рачуна од дана достављања Решења о отказу уговора о раду.
Запослени и послодавац могу да се споразумеју да му радни однос престане пре истека отказног рока, у писаном облику.

Члан 81.
Запослени коме је уговор о раду отказан због неостваривања резултата рада, односно који нема потребна знања и способности, има право на исплату новчане накнаде и то:
-    у висини 1 зараде - до 5 године непрекидног рада код послодавца;
-    у висини 2 зараде - од 5 до 10 година непрекидног рада код послодавца;
-    у висини 3 зараде - од 10 до 20 година непрекидног рада код послодавца;
-    у висини 4 зараде - преко 20 година непрекидног рада код послодавца.

Члан 82.
Уговор о раду послодавац може да откаже запосленом ако се утврди да запослени неоправдано користи боловање или га злоупотребљава.
Послодавац подноси захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог и то лекару појединцу или лекарској комисији у зависности од тога ко је оценио привремену спреченост за рад запосленог.
Ако се запослени не одазове позиву надлежног здравственог органа из неоправданих разлога, ради поновног оцењивања његове здравствене способности, послодавац му обуставља исплату накнаде зараде.
У случају да надлежни здравствени орган утврди да нису постојали медицински разлози за боловање, постодавац може отказати Уговор о раду.

Члан 83.
Ако запослени сматра да извршење одређеног радног налога није у складу са постовима утврђеним Уговором о раду има право да тражи од послодавца писани налог пре извршења наложеног посла.
Уколико послодавац не поступи на овај начин радник може да одбије да изврши радни налог и због тога не може трпети никакве последице нити му се може због тога ограничити нити ускратити ни једно право из Закона, овог Правилника и Уговора о раду.


XII  ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 84.
Када послодавац намерава да откаже уговор о раду за више од 10% укупног броја запостених у току календарске године због технолошких, економских или организационих промена, односно ако престане потреба за обављањем одређених послова, дужан је да донесе Програм решавања вишка запослених.

Члан 85.
Послодавац је дужан да за предлог Програма решавања вишка запослених прибави мишљење синдиката.
Синдикат је дужан да тражено мишљење из претходног става овог члана достави у року од 15 дана од дана достављања предлога Програма.
Послодавац је дужан да узме у обзир мишљење и предлоге синдиката и да га обавести о свом ставу у року који не може бити дужи од 8 дана.

Члан 86.
Предлог Програма решавања вишка запослених мора да садржи:
-    разлоге престанка потребе за радом запослених (технолошке, организационе или економске промене);
-    број, квалификациону структуру, године старости и стаж осигурања запослених који су вишак и постове који обављају;
-    критеријуме за утврђивање вишка запослених;
-    мере за запошљавање: премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација или доквалификација, непуно радно време, али не краће од половине пуног радног времена и друге мере;
-    средства за решавање социјално-економског положаја вишка запослених;
-    рок у коме ће бити отказан Уговор о раду;
-    споразум између послодавца и запослених о регулисању права и обавеза из радног односа.

Члан 87.
Изузетно, запосленом који има више од 30 година укупног радног стажа, инвалиду рада и самохраном родитељу не може да престане радни однос услед технолошких, економских или организационих промена, осим уз писану сагласност запосленог.

Члан 88.
Запосленом не може престати радни однос у смислу члана овог Уговора пре него што престане радни однос запосленима на одређено време или лицима ангажованим на други начин, који раде на истим или сличним постовима, као и у случају када постоји потреба за пријемом радника на послове за које се тражи нижа стручна спрема, а запослени је сагласан да буде премештен на такве послове.

Члан 89.
Критеријуми за утврђивање вишка запослених су:
1.    резултати рада запосленог;
2.    стручна спрема запосленог;
3.    радни стаж запосленог код постодавца;
4.    укупан радни стаж запосленог;
5.    број деце запосленог на школовању;
6.    остварени месечни приход по члану домаћинства запосленог.
Критеријуми из претходног става примењују се по наведеном редоследу по принципу искључивости тако да утврђивање запостеног који чини вишак по претходном критеријуму исктјучује примену наредних критеријума, на следећи начин:
-    Резултати рада запостеног утврђују се према оствареном учинку у периоду од годину дана пре усвајања програма о решавању вишка запослених. Резултате рада на радним местима где нису утврђени нормативи рада, утврђује Комисија коју именује послодавац;
-    Стручна спрема запосленог утврђује се на основу увида у документацију коју издаје кадровска служба предузећа, а предност има запослени са вишим степеном стручне спреме, а у оквиру истог степена стручне спреме поседује врсту стручне спреме (смер, занимање) која одговара односно више одговара захтевима послова које обавља;
-    Дужина радног стажа запосленог код послодавца утврђује се на основу увида у документацију коју издаје кадровска служба, а предност има запослени са дужим радним стажом код послодавца;
-    Дужина укупног радног стажа запосленог утврђује се увидом у радну књижицу запосленог, а предност има запослени са дужим ефективним радним стажом;
-    Број деце запосленог на школовању утврђује се изводом из матичне књиге рођених и потврдом школе коју дете похађа, а предност има запослени са више деце на школовању;
- Остварени месечни приход по члану домаћинства запосленог утврђује се тако што се приходи по основу зараде и других примања запосленог и чланова заједничког домаћинства у последњој календарској години поделе са укупним бројем чланова заједничког домаћинства, а предност има запослени са мањим приходом по члану домаћинства.

Члан 90.
У случају отказа Уговора о раду у смислу члана 179. тачка 9. Закона, послодавац је дужан да исплати запосленом отпремнину која је утврђена чланом 158. Закона.


XIII  УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА

Члан 91.
Послодавац је дужан да омогући деловање синдиката у складу са његовом улогом и задацима.
Синдикат штити права и интересе запослених и пружа правну заштиту запосленима.

Члан 92.
Послодавац је дужан да председнику синдиката за његове синдикалне активности обезбеди потребно време у складу са законом.

Члан 93.
Послодавац је дужан да омогући представницима синдиката да учествују у поступку утврђивања права, обавеза и одговорности запослених који проистичу из Закона, овог Правилника, Уговора о раду и других општих аката којима се уређују рад и радни односи.
Пре доношења одлука од значаја за материјални, економски и социјални положај запослених, мишљења и предлози синдиката се морају размотрити и синдикат известити о аргументима који су утицали на њихово доношење.

Члан 94.
Послодавац је дужан да синдикату обезбеди техничко - просторне услове и приступ
подацима и информацијама неопходним за обављање синдикалних активности, у складу са споразумом послодавца и синдиката.

Члан 95.
Представницима синдиката дозвољено је да истичу обавештења синдиката у просторијама послодавца, а на местима где послодавац одреди и да запосленима достављају информације, билтене, публикације и друга документа.
Активности синдиката морају бити организоване тако да не иду на штету редовног функционисања послодавца и не ремете радну и технолошку дисциплину.


XIV  ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 96.
Послодавац је обавезан да омогући овлашћеном синдикалном представнику или представнику органа синдиката ван предузећа, да по захтеву запосленог за заштиту права, изврши увид у примену овог Правилника и остваривања права запосленог, под условом да захтев запосленог није решен по поступку пред органима предузећа.

Члан 97.
Запосленом се у писаном облику доставља свако решење и други акти о остваривању појединачних права, обавеза и одговомости са образложењем и поуком о правном леку.
Достављање из става 1. овог члана врши се непосредно личним уручивањем уз потпис запосленог.
Ако запослени одбије да прими акт достављача то на самом акту мора констатовати.
Неуручени акт се истиче на огласну таблу послодавца и истеком рока од 8 дана од дана истицања сматра се даје достава уредно извршена.
У случају одсуства запосленог са рада, достава акта врши се путем поште адресирано на последњу пријављену адресу запосленог уз доставницу.
Уколико запослени одбије да прими достављени акт путем поште или му поштар не изврши непосредно уручење, поступиће се у складу са ставом 4. овог члана.





XVI  ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ШТРАЈК

Члан 98.
Начин организовања и спроводења штрајка врши се у складу са Законом о штрајку и овим Правилником.

Члан 99.
Минимум процеса рада за време трајања штрајка утврђује се на основу Закона о штрајку, и овим Правилником. Минимум процеса рада подразумева да је 30% радника од укупног броја запослених у предузећу дужна да за време штрајка обавља своје обавезе и да не могу прекидати свој рад у складу са законом и овим Правилником.
0 структури и профилу запослених који су обавезни да у минимуму процеса рада из става 1. овог члана извршавају своје обавезе за време трајања штрајка одлучује послодавац.
Чланови штрајкачког одбора се не могу укључити у извршавање минимума процеса рада, осим уколико се исти не налазе на битним и кључним радним местима.
Послодавац је дужан да у писаним облику обавести синдикат о запосленим лицима која су дужна да извршавају своје обавезе у складу са ставом 1. и ставом 2. овог члана, с тим да период достављања обавештења не сме бити дужи од 5 дана од дана покретања поступка за штрајк - најаве штрајка.

Члан 100.
Уколико се штрајк спроводи у складу са одредбама Закона о штрајку и овог Правилника, запослени не може сносити последице због учешћа у штрајку.


XVII   ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРАВИЛНИКА

Члан 101.
Измене и допуне овог Правилника врше се Анексом, на начин и по поступку за његово закључивање.

Члан 102.
Овај Правилник ступа на снагу даном објављивања на огласној табли послодавца.



ДИРЕКТОР ЈП „ЕМИСИОНА ТЕХНИКА И ВЕЗЕ“
В Л А Д И М И Р   Х О М А Н





 

Приступница Синдикат ЈП ЕТВ

Преузмите приступницу

Приступница - каса узајамне помоћи Синдиката ЈП ЕТВ

Преузмите приступницу

Налазите се на: Архива Правилник о раду