Синдикат ЈП ЕТВ

  • Full Screen
  • Wide Screen
  • Narrow Screen
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Правилник о раду - ОДМОРИ И ОДСУСТВОВАЊА СА РАДА

Индекс чланка
Правилник о раду
ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
ИЗМЕНА УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА
РАДНО ВРЕМЕ
ОДМОРИ И ОДСУСТВОВАЊА СА РАДА
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА И ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
ЗАРАДЕ, НАКНАДЕ ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА
ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ
НАКНАДА ШТЕТЕ
УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА
ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ШТРАЈК
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРАВИЛНИКА
Све стране

V  ОДМОРИ И ОДСУСТВОВАЊА СА РАДА

Одмор у току рада

Члан 29.
Запослени који ради пуно радно време има право на одмор у току рада у трајању од 30 минута, који не може да се користи на почетку и крају радног времена, право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од 12 часова непрекидно и право на недељни одмор у трајању од 24 часа непрекидно.
Запослени који ради дуже од 4 часа, а краће од 6 часова дневно (непуно радно време) има право на одмор у току дневног рада у трајању од 15 минута.
Запослени који ради дуже од пуног радног времена, а најмање 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од најмање 45 минута.

Одмор у току рада из става 1. и 2. овог члана, урачунава се у пуно радно
време.
Одлуку о расподреду коришћења одмора у току дневног рада доноси директор.

Годишњи одмор

Члан 30.
Запослени има право да у току године користи годишњи одмор у трајању од најмање 20 радних дана.
Запосленом се не може ускратити право на коришћење годишњег одмора, нити се он може одрећи права на коришћење годишњег одмора.
Дужину и време коришћења годишњег одмора утврђује директор решењем, применом свих мерила и критеријума, које се уручује запосленом најкасније 15 дана пре дана почетка коришћења годишњег одмора.

Члан 31.
Годишњи одмор из предходног члана овог Правилника утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према следећим мерилима и критеријумима:
1.    по основу стаза осигурања за 2 (два) дана за свакх 10 (десет) година осигурања;
2.    по онову доприноса у раду, стручне спреме и сложености послова
-    рад на пословима руковођења (директор, заменик директора, помоћник директора, руководилац организационе целине) - 5 радних дана;
-    рад на пословима са ВСС и ВШС- 4 радна дана;
-    рад на пословима ВКВ - 3 радна дана;
-    рад на осталим пословима - 2 радна дана;
По свим основама наведеним у ставу 1. овог члана, годишњи одмор се може обрачунати најдуже у трајању од 35 радних дана.
Запослени са преко 30 година радног стажа или са преко 60 година живота има право на годишњи одмор у трајању од 30 радних дана, запослена жена са навршених 30 година стажа или навршених 55 година живота, као и запослени млађи од 18 година живота имају право на годишњи одмор у трајању од 35 радних дана.

Члан 32.
Запослени који први пут заснива радни однос, или има прекид радног односа дужи од 30 радних дана стиче право на коришћење годишњег одмора после 6 месеци непрекидног рада.
Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад и одсуствовања са рада уз накнаду зараде.
Запослени који у календарској години нема 6 месеци непрекидног рада има право на сразмеран годишњи одмор у складу са Законом.

Члан 33.
Годишњи одмор може да се користи у два дела. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање три радне недеље у току календарске године, а други део најкасније до 30. јуна наредне године.
У зависности од потребе посла, постодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог.
Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља 15 дана пре датума одређеног за коришћење годишњег одмора.
Послодавац може изменити време за коришћење годишњег одмора, ако то захтевају потребе послова, уз претходно обавештење запосленог, али у року не краћем од 5 радних дана.

Члан 34.
Приликом утврђивања дужине годишњег одмора радна недеља се рачуна као 5 радних дана.
Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописом о здравственом осигурању, не рачунају се у дане годишњег одмора.
Ако запослени за време коришћења годишњег одмора привремено неспособан за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, има право да по истеку боловања настави коришћење годишнег одмора.

Члан 35.
За време коришћења годишњег одмора запослени има право на зараду и накнаду зараде у складу са законом.
Ако кривицом послодавца запослени не искористи годишњи одмор, или део годишњег одмора, има право на накнаду штете у висини накнаде зараде коју би остварио да је користио годишњи одмор.

Одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство)

Члан 36.
Послодавац је дужан да запосленом омогући плаћено одсуство, до 7 радних дана, у календарској години у случају:
1.    склапања брака - 7 радних дана;
2.    ступања у брак детета запосленог - 3 радна дана;
3.    порођаја супруге или усвајање детета - 7 радних дана;
4.    теже болести члана уже породице - 5 радних дана;
5.    смрти члана уже породице - 7 радних дана;
6.    добровољног давања крви - 2 радна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви
7.    селидбе сопственог домаћинства - 3 радна дана;
8.    полагања стручног или другог испита - 3 радна дана
Запослени има право на плаћено одсуство и у дане државних и верских празника, у складу са Законом.
Чланови уже породице сматрају се брачни друг, деца и лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.
Послодавац запосленом може одобрити плаћено одсуство у времену дужем од времена предвиђеног овим чланом у случајевима за које оцени да су оправдани, да су у интересу послодавца или у општем друштвеном интересу, али не дуже од 30 радних дана.
Време трајања плаћеног одсуства одређује се решењем директора, а на писани захтев запосленог.
Накнаде се исплаћују по остваривању права, а најкасније у наредном месецу.

Одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство)

Члан 37.
Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсиство) ради обављања приватних послова највише до 30 радних дана у току календарске године у случају:
1.    неговање болесног члана уже породице одреденог у смислу члана 40. став 3. овог Уговора;
2.    смрти сродника који нису наведени у члану 40. став 3. овог правилника;
3.    извршавање посла у месту и ван места становања који мора лично обавити;
4.    посете брачном другу или члану уже породице на раду у иностранству
Послодавац на захтев запосленог може да одобри неплаћено одсуство и у дужем трајању ако то не ремети процес рада.
За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, осим ако за поједина права и обавезе Законом, општим актом или овим Правилником није друкчије одређено.

Мировање радног односа

Члан 38.
Запосленом мирује радни однос под условима и у случајевима утврђеним Законом.
По престанку мировања, запослени је дужан да се врати на рад код послодавца наредог дана када му је истекао рок за који му мирује радни однос на послове који одговарају степену и врсти његове стручне спреме.
Уколико се запослени не врати на рад у том року, престаје му радни однос.




Налазите се на: Архива Правилник о раду